Амбар

Амбар  Амбар

Вук Караџић забележио је народно веровање да се ''у вријеме глади често привиђају (вампири) око амбара житнијех и око чардака и кошева кукурузнијех''. Из овога се види да су амбар и кош за кукуруз, зграде у којима се чувају основни аграрни производи, исто као и воденице, погодна места за окупљање демона, односно душа умрлих предака. Како је вампир зао дух, лако је објаснити због чега је народ веровао да се он јавља око амбара у време глади; а можда се у овом веровању стапа представа о житном демону са представом о нечистом покојнику.

Жито се употребљава у верским обредима као бескрвна жртва божанствима. Баца се на пањ посеченог бадњака као жртва шумском божанству посеченог дрвета; на бадњак када се уноси у кућу, али и на онога ко га уноси; он се баца и на божићног полазника (првог посетиоца) из сита да би година била сита (родна) и тд...